О Димитрију Парлићу

Солиста је у Народном позоришту Београда (od 1942.), а затим шеф балетског ансамбла и кореограф. Године 1958. do 1962. директор је балета Државне опере у Бечу, а од 1962. do 1964. у Римској опери. Затим је поново у Београду и oд 1971. ради као слободан уметник у позориштима у земљи и иностранству.

Као играч показао је посебан смисао за улоге засноване на играчкој традицији наших народа (Марко у Охридској легенди). Због болести повукао се са сцене али је наставио изузетно успешну кореографску каријеру. Тако је поставио низ балетских дела са маштовитошћу и оригиналношћу каква се ретко среће, што га и сврстава у ред наших највећих кореографа.

Његове поставке су углавном, засноване на складном споју класичног и савременог балета. Тако његова кореографија за Ромеа и Јулију (Прокофијев) и Орфеја (Стравински) означава нови, савременији пут, којим је 50-их година успешно кренуо београдски балет. Остале успешне кореографије: Чудесни мандарин, Рођендан инфанткиње, Ана Карењина.

Посебан је његов допринос развијању националног балетског израза у поставкама Лицитарског срца, Симфонијског триптихона, Охридске легенде, у којима се трудио да уметнички транспонује лепоту и разноврсност игара наших народа. Његове кореографије се радо изводе, а веома су добро примљене у Бечу, Амстердаму, Хелсинкију, Единбургу, Бриселу, Анкари, Трсту, где је такође са успехом радио.

Погледајте филм Живот и дело Димитрија Парлића у продукцији Балетске школе Димитрије Парлић и уз сарадњу са породицом нашег великана балетске уметности.